POSETIOCI

Imamo 85 gostiju na mreži

TUPANJAC MD - FUTOG

KOMPANIJE PRIJATELJI

VIKEND U VOJVODINI

LUDOŠKO JEZERO

Opširnije...
 
GORNJE PODUNAVLJE

Opširnije...
 
GIBRALTAR NA DUNAVU

Opširnije...
 
LABUDOVO OKNO

Opširnije...
 
HLEB NAŠ ...

Opširnije...
 
SREMSKI KARLOVCI

Opširnije...
 
"ZELENI DVOR "

Opširnije...
 
DOĐITE KOD PRIJATELJA

Opširnije...
 
Baner
Baner

PČELE U APRILU (1)

Fenoloski kalendar. April je mesec u kome obično cvetaju sve biljke ranocvetnice. U aprilu cvetaju sve vocke – kruska, sljiva, breskva, tresnja, visnja, jabuka, orah, ribizla (crna i crvena) i dr. sumske vrste, topole, javor, jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, si­birski bagrem (karagan);

ukrasno rastinje – japanska dunja, mahonija, jorgovan, trave – mrtva kopriva, djurdjevak, maslacak, veronika i dr. Sa svih ovih biljaka pcele skupljaju polen i nektar.

Staje pcelinjih drustava. Pcelinje klube vise nije jako zbijeno i polaganje jaja i razvoj pcelinjih drusta­va brzo napreduje. Tome doprinosi sve ve?i dotok po­lena i nektara, toplo vreme, kao i znatna kolicina no­voizleglih mladih pcela pogotovo posle 7 aprila, cija je sposobnost hranjenja 3-4 puta ve?a nego sposobnost prezimelih pcela. Po­vrsine zauzete leglom brzo se povecavaju, a rezerve hrane se smanjuju. Kod jakih pcelinjih drustava leglo zauzima preko 5-6-7 ramova, a kod slabijih 2-3 do4 ramova pokrivajuci skoro citave satove. Ako dotok nektara nije redovan, pcelinje drustvo trosi 4-5 kg hrane iz zaliha. Krajem aprila stare prezimele pcele su ve? pot­puno zamenjene mladim pcelama. Tada se javlja i prvo trutovo leglo. Uslovi su vrlo povoljni za odva­janje voska, sto pokazuju i produzeni i pobeleli zido­vi celija u gornjem delu satova, gde pcele stvaraju siroke vence svezeg nektara oko legla.

Rad pcelara. April je jedan od meseca u kome je rad pcelara najintenzivniji. Ukoliko u toku marta nije iz­vrsen glavni pregled, treba ga obaviti pocetkom aprila. Ulazu se napori za neometan razvoj pcelinjeg drustva i gnezda se, u zavisnosti od potrebe, prosiruju. To tre­ba vrsiti pažljivo, jer ponovo nastupaju hladni dani i leglo se moze prehladiti i oboleti od evropske truleži koja bi se kasnije mogla pretvoriti i u ameri?ku trulež. Ne treba zuriti sa takozvanim odzimljavanjem. Mate­rijale za utopljavanje kod LR (novine iznad legla) treba držati do cvetanja bagrema, a u košnici unutra dok ima mesta. Treba otvoriti poklopcice starog meda po satovima i stimulativno prihraniti drustva secernim sirupom, kome su dodate belancevine, ukoliko nema dovoljno polena. Treba iskoristiti sposobnost pcela da odvajaju vosak za izgradnju novih satova (radi obnove gnezda) i staviti ram gradjevnjak za proizvodnju vos­ka. Preduzimaju se mere protiv odgajivanja trutova i prelaza pcelinjih drustava u rojno stanje.

Ukoliko se i pored ulozenih napora neka slaba pce­linja drustva u prolece ne razvijaju dobro zbog losih kvaliteta matica, bolje je spojiti 2-3 slaba drustva u jedno nego pojacavati svako slabo drustvo posebno. Pre spajanja (15 do 18 casova) treba unistiti njihove ma­tice, a spojenom drustvu dati u kavezu rezervnu kva­litetnu maticu dobrog porekla. Time se stvara jedno drustvo srednje jacine, koje ce uspeti da se dobro raz­vije i da ucestvuje u medoberu. Ako se slaba drustva ne spoje, pcelar im mora posvetiti mnogo vremena i rada, ali se ona i pored toga nece dobro razviti za glav­nu pasu. Kasnije, kada je vreme povoljno, stvaraju se nova drustva.

April mesec je vreme najpogodnije za nabavku pceli­njih drustava i za njihovo prebacivanje u svoje LR ili DB kosnice sa pokretnim sacem, Odstranjene, stare i neupotrebljive satove i druge otpatke treba pretopiti. Pcelinja drustva se iz­nose u vocnjake, radi oprasivanja, ali se prethodno obavezno moraju preduzeti mere protiv trovanja pce­la. Ukoliko je dat nalog da se pcele zatvore za 2-3 da­na (u zavisnosti od preparata), treba tako postupiti da ne dodje do ugusivanja ili uginuca pcelinjih drustava.

Pocetkom aprila treba organizovati nedelja posumljavanja. Pcelari treba organizovano i aktivno da se ukljuce u rad na posumljavanju, sadeĆi u svom rejonu medonosno sumsko rastinje.

STIMULATIVNO SKIDANJE MEDNIH POKLOPACA, OKRETANJE I RAZMEŠTANJE SATOVA

Ponekad se u prolece na srednjim satovima, oko povrsina sa leglom stvaraju veliki sektori sa starim ili kristalisanim medom. Taj med ometa brzo prosirivanje legla po satovima u najtoplijem delu gnezda. U takvom slucaju neophodno je svakih 4-5 dana otvarati ili vi­ljuskom izgrepsti s obe strane cetvrtinu sata, pokrivenu medom, da bi se oslobodile celije u koje ce matica polagati jaja. Da bi pcele brže potrosile kristalisani med, mora se poprskati toplom, slabo osoljenom vodom.

Ukoliko ima meda na srednjim satovima, ne treba ot­varati med na krajnjim satovima, jer ce ga pcele pre­nositi u sredinu i tako popuniti prazne celije oko legla, sto ce dovesti do jos veceg smanjivanja povrsina za po­laganje jaja u sredini gnezda. Med sa krajnjih satova treba skinuti tek kada su pcele iskoristile med sa srednjih satova oko legla.

Leglo zauzima obicno prednji deo satova (prema ulazu kosnice), a na srednjim satovima ono zauzima vece povrsine. Neki pcelari, da bi stimulisali polaga­nje jaja, istovremeno skidaju poklopac i okrecu ramove za 1800 ili raz­mestaju satove sa leglom.

Okrece se srednji sat sa leglom ili satovi koji se na­laze sa obe njegove strane, tako da se povrsine sa leg­lam poklapaju sa povrsinama sa medom susednih sato­va, sa kojih treba skinuti poklopce. U teznji da brzo uspostave poremecenu kompaktnost legla, pcele brzo oslobadjaju celije sa medom, poliraju ih, a matica od­mah pocinje da palaže jaja u njih.

Satovi sa leglom razmestaju se na taj nacin sto se krajnji satovi sa manjim povrsinama pod leglom pre­mestaju dublje, a na njihovo mesto se stavljaju satovi sa vecom povrsinom pod leglom, i to pokrivenim, jer ono bolje održava toplotu. Istovremeno i sa suprotnih satova treba skinuti medne poklopce i matica počinje da polaže jaja u pripremljene celije. Kada se leglo u satovima pomerenim ka kraju izleze, satove treba vra­titi u sredinu za polaganje jaja, a na njihovo mesto sta­viti druge satove sa pokrivenim leglom koje ce se tek izle?i itd.

Ove stimulišuće mere daju dobar rezultat, ali se mogu preduzimati samo kada je vreme stabilno i kada pcele dobro pokrivaju sve satove u gnezdu. Gnezda kosnice moraju biti dobro utopljena sa strane i odozgo, a ulazi suzeni. U protivnom leglo se može lako prehla­diti ili može doci do grabeži.

PROSIRIVANJE GNEZDA I STlMULISANJE RAZMESTANJEM NASTAVAKA U LR KOŠNICI

Pcelinja drustva, koja su posle prolecnog preg­leda ostavljena na jednom nastavku, kao i novonaseljena drustva u prolece, brzo ispunjavaju nastavak pce­lama, leglom, nektarom i polenom. Da se ne bi ometao razvoj pcelinjeg drustva, treba staviti drugi nastavak sa izgradjenim satovima. Ako je ispod prvog nastavka bilo mediste, ono je ve? bez hrane i treba ga izvaditi. U zavisnosti od potrebe u drugi nastavak treba staviti i satove sa medom, sa kojih su delimicno skinuti poklopci, ili u neke od srednjih satova treba sipati secerni sirup. I taj se posao obavlja pred vece, posto se prethodno preduzmu sve mere kako ne bi doslo do grabezi. Ako je ve? pocelo gradjenje sato­va, u drugi nastavak treba staviti i 3-4 ramove sa vostanim osnovama.

Primamljene hranom, pcele brzo zauzimaju satove i poliraju celije, a matica, privucena toplotom i pcela­ma, penje se u gornji nastavak i polaze jaja u njegove satove. U zavisnosti od snage pcelinjeg dru­stva, vremenskih prilika, dotoka nektara i polena, u drugom nasdtavku je za 15-20 dana 6-7 ramova ve? po­punjeni leglom, pcelama i nektarom, a jedan deo pcele pokriva polovinu povrsine satova donjeg nastavka. U medjuvremenu ce se izle?i skoro citavo leglo u donjem nastavku. Mada u gornjem nastavku vise nema slobod­nih povrsina za polaganje jaja, matice nerado silaze u donji nastavak, jer se na podnjaci nalazi otvor kosnice i u to doba godine tamo je hladno. Da pcelinje drustvo ne bi izostajalo u razvitku, treba izvršiti  prvo  razmeštanje­  oba  nastavka.

S1. 1 Razmestanje nastavaka u LR košnici u prolece:

A – pocetkom proleća;

B – prvo razmestanje-dislokacije,

V – drugo razmestanje,

G – stavljanje treceg nastavka izmedju dva nastavka kosnice;

Ova se radi kada je vreme prilicno toplo i postoji dotok nektara i polena kako bi pcele mogle brzo zauzeti izneseni gore prazniji nastavak, u koji se penje i matica i nastavlja da tamo po­laze jaja. Nakon 15-20 dana nastavak ce biti popunjen leglom i tada treba izvrsiti drugo razmeštanje nastavaka (Sl. 1)

Pri razmestanju nastavaka koristi se instinkt matice da polaze jaja i gornji nastavak, gde je najtoplije. Isto tako, i pcele instinktivno teže da prenesu hranu iz donjeg u gornji nastavak da bi matici bilo dalje od ulaza kosnice i bliže otvorenom leglu, oko koga se stvaraju venci od meda. Tako se stimulise brzi razvoj pcelinjih drustava sa postojecom hranom u kosnici, ako je ima u dovoljnoj kolicini. U tom slucaju pcelar nije primoran da skida medne poklopce i da primenjuje stimulativno prihranjivanje secernim sirupom, sto u velikim pcelinjacima zahteva mnogo rada i vremena. Prolecno prihranjivanje secernom poga?om i secernim sirupom sa belancevinama, obavezno je samo kada u nastavcima nema dovoljno polena.

Ako se pcelar pridržava navedene tehnologije, pos­le 15-20 dana od drugog razmestanja nastavaka, pcelinjem drustvu ce vec biti tesno u oba nastavaka. Da bi se pcelinje drustvo moglo nesmetano razvijati i da ne bi ušlo u rojidbeno stanje, pre nastupanja glavne pase, dodaje mu se treci nastavak. Treci nastavak treba staviti kada su oba nastavaka ispunjena pcelama i leglom i kada je vreme povoljno. Ako je pocela gradnja satova, nastavak treba popuniti vostanim os­novama i izgradjenim satovima, i to redjajući ih na­izmenicno sa izgradjenim satovima ili u paketu jedan do drugog.

Kod jakih pcelinjih drustava pri toplom vremenu i dotoku nektara, tako popunjeni nastavak tre­ba staviti u sredinu izmedju oba nastavaka, menjajuci im pri tom mesta tako da nastavak sa maticom bude odoz­do. Ostaje otvoren samo donji ulaz na podnjaci. Da bi se pcele brže navikle na tre?i nastavak, u sredinu treba staviti 3-4 sat a sa otkrivenim leglom, zajedno sa pce­lama na njima,a sa obe njihove strane vostane satove. Time se postize najkvalitetnije izgradjivanje satova u najpovoljnijim uslovima i najvecem kontaktu sa mla­dim pcelama koje proizvode vosak. Novoizgradjeni satovi se koriste za gajenje legla, sto je, u stvari, veo­ma vazno u sanitetskom i profilaktickom pogledu, jer je istovremeno i mera protiv pojave bolesti legla i pce­la. U srbskim uslovima treci nastavak se dodaje pre ili u pocetku bagremove pase.

Kada je vreme nepovoljno i u momentu kada nema vostane izgradnje, a prosirivanje treba obavezno izvrsl­ti, treci nastavak treba staviti odozgo preko oba nastavaka, cija su mesta isto razmenjena, da se ne bi desilo i preh­ladilo gnezdo.

Programiranje rada. U velikim pcelinjacima, u kojima se jedan pcelar brine o velikom broju pcelinjih drustava, rad pcelara mora biti racionalan i olaksan. U tom smislu rad na prosirivanju gnezda i razmestanju nastavaka može se programirati da bi i pčelar mogao odrediti tačnih datuma svojih radova. Na osnovu podataka prilikom pregleda u proleće i u skladu sa koli?inom pčela i legla, pčelinja društva treba razvrstati u cetiri kategorije: vrlo dobra, dobra, srednja i slaba. Na taj nacin, odredjujuci datum svakog sledeceg postupka, pcelar ne mora kontrolisati svako pcelinje drustvo posebno, a pre svega kategori­ju vrlo dobrih. Zatim, u odredjenom vremenskom in­tervalu, kontrolišu jednu za drugom i ostale kategorije pcelinjih drustava. Tacan datum izvrsavanja predsto­jece manipulacije se odredjuje posle prethodno izvr­senog letimicnog kontrolnog pregleda samo nekih pcelinjih drustava (npr. 5-10%) date kategori­je . Ukoliko se tim pregledom utvrdi da je mo­menat povoljan, pregled se vrsi u svim pcelinjim drust­vima iz te kategorije, koja se nalaze u jednom pceli­njaku. Da bi rad bio pregledniji, nastavak svake kosnice treba obeleziti slovima ili rimskim ciframa.

APRIL

April mesec je najlepši i najvažniji mesec za razvoj pčeljinjeg društva i od tog meseca zavisi da li ćemo dobiti med ili ne, od prve glavne bagremove paše. Osnovni cilj svih pčelara u aprilu je da za vreme voćne paše, koja traje oko 20 dana, maksimalno razviju pčelinja društva kako bi se na 15-20 dana do glavne bagremove paše dobio najveći mogući broj okvira zrelog, zatvorenog legla, kako bi do cvetanja bagrema broj pčela dostigao broj od 50.000-60.000, a od toga 20.000-30.000 pčela sabiračica nektara. Dakle, mesec u kojem znanje i iskustvo iz pčelarstva dolazi do pravog izražaja. U aprilu, svakog pčelara očekuju važni poslovi i ako se u ovom mesecu pčelar opusti od meda nema ništa.

Ako je u martu cvetala samo šljiva džanarika i kajsija, onda u aprilu cvetaju sve druge vrste voćaka. Sve imaju dosta polena i lepo luče nektar, ali pod uslovom da su vremenske prilike normalne za april mesec. Polovinom aprila cveta uljana repica i ko nju ima u blizini blago njemu, a ako nema, ko želi da preseli pčele na uljanu repicu to mora učiniti sa svim društvima (i jačim i slabijim), zato što je na repici razvoj društava fantastičan. Neki poslovi koji se rade u martu nastavljaju se i u aprilu tako da ih ponovo ne?u objašnjavati ve? samo dati neka pojašnjenja.

Najvažniji radovi na pčelinjaku u aprilu su slede?e:

1. Prihranjivanje pčelinjih društava

2. Proletnji razvoj i forsiranje razvoja društva

3. Proširivanje pčelinjeg gnezda

4. Sprečavanje nagona za rojenje

5. Izvlačenje satnih osnova i zamena starog saća

6. Korišćenje graševnjaka za proizvodnju voska i biološko smanjenje varoe

7. Sakupljanje cvetnog praha i propolisa

8. Priprema odgajivačkog društva za proizvodnju matica

9. Stvaranje jakih društava za glavnu bagremovu pašu

10. Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku

 

Autor:Naum mr Bandžov

SAVETI DELTA AGRARA

NAJBOLJE

 

 

 

Kursna Lista

Medijski sponzori

http://agrodan.org/templates/rhuk_milkyway/images/mw_joomla_logo.png

Vremenska prognoza

PREGLED

Članovi : 20
Sadržaj : 5114
Broj pregleda članka : 4631187

VIKEND ZA VAS

SREBRNO JEZERO

Opširnije...
 
BANJA "ŽDRELO"

Opširnije...
 
RUJ I ZVONAČKA BANJA

Opširnije...
 
OPLENAC

Opširnije...
 
TREBINJE, MANASTIR TVRDOŠ

Opširnije...
 
GAMZIGRAD

Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli

Opširnije...
 
VRMDŽA 21.12 2012.

Opširnije...
 
TARA - VAŠ SAN

jezero perucac pogled planina tara

Opširnije...