POSETIOCI

Imamo 78 gostiju na mreži

TUPANJAC MD - FUTOG

KOMPANIJE PRIJATELJI

VIKEND U VOJVODINI

LUDOŠKO JEZERO

Opširnije...
 
GORNJE PODUNAVLJE

Opširnije...
 
GIBRALTAR NA DUNAVU

Opširnije...
 
LABUDOVO OKNO

Opširnije...
 
HLEB NAŠ ...

Opširnije...
 
SREMSKI KARLOVCI

Opširnije...
 
"ZELENI DVOR "

Opširnije...
 
DOĐITE KOD PRIJATELJA

Opširnije...
 
Baner
Baner

PČELE U MARTU (3)

Glavni prolećni pregled obavlja se krajem marta ili početkom aprila, u zavisnosti od vremenskih prili­ka i klimatskih uslova u rejonu. Pošto taj pregled duže traje, treba ga obaviti kada je vreme toplo, kada temperatura nije niža od 20 C, a pčele lete da sakupljaju nektar i polen sa vrba, drena, džanarika i drugih voća­ka koje cvetaju. Pre svega treba izvaditi materijal za utopljavanje da bi se osušio na suncu,  dok traje pregled. Osnovno i tačno treba utvrditi jačinu i zdravstveno stanje pčelinjih društava, koIičinu legla i kvaIitet matice, količinu i kvalitet hrane i stanje legla, obezbe đujuci uz to najpovoljnije neophodne uslove za brži razvoj pčelinjih društava u proleće.

Snaga pčelinjih drustava se određuje po broju satova (medjusatnih prostora), pokrivenih pčelama.

K o l i č i n a  l e g l a  i  j a j a

određuje se po povrsini pokrivenoj leglom i jajima na svakom satu posebno i izračunava se u cele plodišne satove. Prema količini i izgledu legla sudi se i o kvalitetu matice. Ako u kosnici ima mnogo legla i radiličke ćelije su pravilno osemenjene, bez propusta, a zapećaćeno leglo je radi­ličko (sa ravnim poklopcima) to pokazuje da je matica dobra (sl. 1). Jaka pčelinja društva imaju po 4-5 celih satova sa leglom i jajima.

PriIikom predleda obavezno treba videti i maticu. Ako je matica vec stara, sa sjajnim telom ili iskrzanim krilima ili ima paralizovane nožice, kasnije je treba promeniti, mada dobro palaže jaja. Osirotelim društvima kao i pčelinjim društvima koja imaju matice trutuše ili pčele trutovke treba odmah dati maticu. Treba promeniti i matice koje dobro izgledaju, ali slabo po­lažu jaja i količina položenih jaja ne odgovara količini pčela i hrane.

K o l i č i n a    m e d a

se odredjuju u kilogramima po površini koju med zauzima na satu, kada se zna da jedan potpuno zapečačeni plodišni Dadan-blatov okvir sadrži 3,6 kg meda, a jedan LR okvir 2,5 kg. Ako je sat previse debeo ili tanak, treba izvršiti odgovarajucu korekciju. Količina nezapečaćnog meda odredjuje se u zavisnosti od površine koju zauzima i od ispunjenosti čelija. U pčelinjem društvu mora biti 8-10 kg kvalitetnog meda u svako doba i 2-3 sata sa dobro očuvanim polenom. U slučaju da nema hrane treba je dati drustvu, jer će inaće ono izostati u razvitku. Osim te količine u skladistu treba imati i zalihe meda koji se kasnije, kada se gnezda prošire, daje prema potrebi.

Kada u gnezdu ima satova sa medljikovcem ili ukiseljenim medom, koji je izazvao dijareju, te satove treba izbaciti, dodajući odmah neophodnu količinu kvalitetne hrane (u satovima). Kada je med u satovima kri­stalisao, treba u razmaku od 4 do 5 dana oslobadjati povrsine sata u veličini dlana i poprskati ih toplom vodom, da bi pčele mogle koristiti med. U protivnom, one ga rone i izbacuju. Medljikovac se može koristiti kasnije u toku proleća, kada je obletanje redovno i kada je dotok nektara jaći, jer ga tada pčele mogu mešati sa drugom hranom.

0   s t a n j u   g n e z d a

se sudi prema kvalitetu i koli?ini satova i po njegovim higijenskim uslovima. Prilikom glavnog pregleda treba izvaditi iz gnezda i odstraniti sve stare crne satove, na kojima ima fleka od dijareje, kao i satove sa razvu?enim i trutovskim celijama, satove koje su miševi progrizli, ubu?ale ili satove sa pokvarenim polenom (sI. 2). Ukoliko na nekim od tih satova ima legla, treba ih izrezati do samog legla, i u toku proleća postepeno pomerati ka kraju gnezda, a na kraju, pošto se leglo na njima izlegne, izbaciti ih.

Kada u satovima koje treba odstraniti ima meda, treba ih postaviti iza pregradne daske kosnice ili na kraju i s vremena na vreme raspečatiti med, kako bi ga pčele prenele na dru­ge satove, a kasnije ih izvaditi. Gnezdo pčelinjeg dru­štva treba suzavati u zavisnosti od količine pčela. Sa­tovi koji se ostavljaju treba da imaju dovoljno meda i polena, kao i dovoljno praznih radilickih ćelija, u koje matica može neprestano polagati jaja. Satovi treba da budu samo sa radiličkim celijama, svetlomrke do mrke boje, u kojima je prethodne godine gajeno leglo, jer takvi satovi bolje zadžavaju toplotu, a matice u njih rado polazu jaja.

Prilikom uređivanja gnezda u sredinu treba staviti satove sa leglom i praznim ćelijama. Sa obe njihove strane treba da su satovi sa polenom, a iza njih satovi sa medom. Kod srednjih i snažnih pčelinjih društava gnez­do treba okrenuti prema toplijoj juznoj ili zapadnoj strani košnice, a kod slabijih – treba ga ograniciti u sredini. Kada je gnezdo suvise vlažno, pčelinje drustvo treba privremeno prebaciti na suvu stranu. Ako su kos­nice LR, ovlazeni nastavak treba okrenuti ob­ratno, da bi sunce grejalo vlažnu stranu. Nakon završe­nog pregleda prosusene materijale za utopljavanje tre­ba ponovo staviti na isto mesto, a ulaz košni­ce suziti u zavisnosti od jačine pčelinjeg drustva.

Ako su pčele u jednom nastavku i jednom medistu (nastav­ku) LR kosnice, sada treba premestiti me­dište (sa hranom) dole, a nastavak sa leglom staviti gore, jer je tamo toplije.

Posle glavnog pregleda, kada je vreme toplije, tre­ba temeljno po?istiti sve okvire i čitavu unutrašnjost košnice, nozem dobro istrugati vosak, propolis i fleke od dijareje. Vosak i propolis treba sakupi­ti, a ostale ostatke spaliti ill zakopati dalje od pčeli­njaka.

Poseban glavni prolećni pregled može se izbeći ako je prvim (informativnim) pregledom utvrđeno stanje pčelinjih društava, kao i njihove potrebe, i aka im je blagovremeno pružena neophodna pomoć. Taj pregled izostaje i kada su pčelinja drustva zazimljena s mladim i kvalitetnim maticama i s dovoljnom količinom kva­litetne hrane. U takvom slučaju prvi prolećni pregled ima ulogu glavnog pregleda. Time se izbegava i suviš­no uznemiravanje pčela i znatno se smanjuje rad pče­lara, što je od velikog značaja, naročito u velikim pče­linjacima.

Knjiga o glavnom prolećnom pregledu – sastavlja se na osnovu podataka glavnog prolećnog pregleda, koji su upisani u pčelarski dnevnik. Ona pokazuje da li su pčelinja drustva i nukleusi sa rezervnim maticama dob­ro prezimeli i kakvo je njihovo stanje početkom pro­leća.

Ako pođemo od pretpostavke da su pčelari početnici iskoristili mesece, januar i februar za proučavanje pčelarske literature, i da su na osnovu toga stekli i neka teoretska znanja, sada u martu ukazuje se prilika da ih primene u praksi zajedno sa mojim savetima. Ako za decembar, januar i pretežno februar da na pčelinjaku praktično nemamo šta da radimo, za mart to ne možemo nikako reći. Ako pođemo od toga da je mart prvi prolećni mesec, da su dani sve duži i topliji, da je vegetacija krenula i da se time javlja i prva proletnja paša, posebno polenska, pčelinja društva su u punom razvojnom zamahu.    Polenska paša je posebno važna zato što bez polena nema ni pčelinjeg legla, što znači da nema ni dovoljno reprodukcije pčela. Prema tome mart moramo prihvatiti kao najvažniji mesec u godini kojim počinju ozbiljni radovi na pčelinjaku. Ako neke od tih radova ne izvršimo na vreme ili ih uopšte ne izvršimo, to može biti kobno za neko pčelinje društvo.

Prvo da nabrojim radove koje treba obaviti, pa da onda o svakom pojedinačno nešto kažem:

1.         Čišćenje podnjače (ako to nije urađeno u februaru)

2.         Prvi letimični pregled i beleške o navedenom stanju u dnevnik rada.

3.         Sanacija problematičnih društava

4.         Prihranjivane iz nužde i podražajno prihranjivanje

5.         Utopljavanje pčelinjih društava, posebno slabijih i nužna ventilacija

6.         Detaljan proletnji pregled i proširivanje legla

7.         Zamena starog i nepravilnog saća

8.         Aktiviranje pojila

9.         Sastavljanje, užičavanje i usađivanje okvira

10.     Upotreba lekova protiv Varoe ako je potrebno nakon izvršene dijagnostike

11.     Zaštita rezervnog saća od voštanog moljca

1.      Čišćenje podnjače (ako to nije urađeno u februaru)

Ako sami ne o?istimo podnja?e, p?ele ?e ih same o?istiti. što je društvo ja?e to ?e lakše i brže u?initi. Me?utim to prili?no optere?uje p?ele i to naro?ito ako je mnogo mrtvih p?ela a društvo je slabije.. Zbog toga, ako to nismo u?inili u februaru onda moramo u martu. Ko ima pokretne podnja?e, to može u?initi i za vreme hladnijih dana, ali samo ukoliko p?elar ima rezervne podnja?e. Prilikom zamene podnja?e treba dezinfikovati izva?ene podnja?e pre nego što se stave u drugu košnicu. Sve što se nalazilo na podnja?ama stavljamo u posebnu plasti?nu vre?u, a kasnije otpatke stavimo u rupu u zemlji koju smo prethodno iskopali, zapalimo i rupu zatrpamo. Ako želimo da saznamo da li p?ele boluju od nozeme ili drugih bolesti, onda „zimske gubitke“ p?ela koje se nalaze na podnja?i šaljemo na anlizu i to tako što najmanje 50 mrtvih p?ela sa svake podnja?e stavljamo u posebne vre?ice sa brojnim oznakama i prema utvr?enim pravilima šaljemo na analizu.

2.      Prvi letimični pregled i beleške o navedenom stanju u dnevnik rada

Ako je vreme pogodno to jest ako je temperatura u hladu bar 14OC (bolje je ukoliko je ve?a), tada možemo izvršiti i prvi  letimi?ni pregled. Kad kažemo letimi?ni to zna?i da mora trajati što kra?e to jest ne duže od par minuta. Pregledi uopšte moraju biti kratki i ne ?esti, zato što svaki pregled uznemirava p?ele, zadaje im dopunske poslove i time usporava redovne poslove. Ovim pregledom moramo ustanoviti slede?e:

§      Da li pčelinje društvo ima maticu

§      Stanje pčelinjeg legla

§      Zdravstveno stanje pčela i legla (početnik mora pozvati iskusnog pčelara)

§      Zalihe hrane

§      Jačinu pčelinjeg društva (koliko ulica pčele pokrivaju)

Da li pčelinje društvo ima maticu, saznajemo tako što ustanovljavamo da li ima legla. To činimo tako što izvadimo prvi okvir do zida (koji obično nije zaposednut pčelama) da bi dobili više prostora za manipulisanje ostalim okvirima kao i da bi bili sigurni da nećemo oštetiti ili prignječiti maticu. Zatim ostale okvire pomeramo dok ne nai?emo na leglo i proverimo da li u leglu postoje svi stadijumi, a to znači jaja, larve svih veličina i poklopljeno leglo, i ako to nađemo tada smo sigurni da matica postoji. čim vidimo leglo, odmah vidimo kakvo je stanje legla i zdravstveno stanje pčela i legla. Ako su saće i satonoša čisti, bez žuto smeđih mrlja, ako su sedefasto sjajne boje, ako su poklopci na zatvorenom leglu ravni bez udubljenja onda možemo sa sigurnoš?u konstatovati da je društvo zdravo. Zalihe hrane na početku marta moraju biti oko 10 kilograma zbog održavanje mikroklime u košnici. Ovde moramo da spomenemo jedno zlatno pravilo u pčelarstvu a to je da rezerve hrane nikad ne smeju da padnu ispod 9,6 kilograma meda (naučni podatak). Jačinu zajednice ocenjujemo brojem ulica (ulica je prostor između dva rama) koje pčele zauzimaju. Sredinom marta jako društvo zauzima 8-9, srednje 6-7, a slabo 4-5 ulica ili još manje. Jaka i zdrava pčelinja društva sredinom marta imaju 4-5 okvira što zatvorenog što otvorenog legla i to zavisi i od vremenskih prilika pa neke godine može biti i više. Sve što smo primetili prilikom pregleda, moramo upisati u evidencioni karton društva koji treba da se nalazi ispod poklopca, ili zapisati u svoju beležnicu. Zbog ovoga sve košnice moraju imati brojeve.

3.      Sanacija problematičnih društava

Pčelinja društva koja se trebaju hitno sanirati su ona društva koja nemaju maticu ili imaju maticu trutovnjaču (koja nosi neoplođena jaja) ili imaju lažnu maticu, kao i ona društva koja nemaju dovoljno hrane. Ako u ovo doba nema legla ni u jednom stadijumu, to je siguran znak da društvo nema maticu. U društvo koje nema maticu pčele pojačano bruje, a kad otvorimo košnicu vidimo na satonošama pčele koje drhte krilima, a to isto vidimo i kad izvadimo okvir sa pčelama. Ako pčele unose polen, na letu možemo primetiti da tovari polena na nogama kod bezmatka su znatno manji nego kod pčela iz normalnih društava. Ako nađemo na okvirima leglo koje je razbacano i sa ispupčenim poklopcima kakvi se nalaze na trutovskom leglu, radi se o matici trutovnjači koja nosi samo neoplođena jaja iz kojih će se izleći samo trutovi. Ako pčelinje društvo ostane u dužem periodu bez matice (novembar – mart) tada se javljaju lažne matice koje takođe nose neoplođena jaja i po više u jednu ćeliju. Lažnih matica u jednom društvu može biti nekoliko i to su ustvari obične pčele hranjene mlečom.

U sva tri slučaja potrebno je hitno intervenisati i to dodavanjem matice iz rezerve zajedno sa nukleusom ili spajanjem bezmatka sa normalnim društvom preko novinske hartije. Pčelari početnici i bez iskustva za ove radnje treba da se posavetuju sa iskusnijim pčelarima.

4.      Prihranjivane iz nužde i podražajno prihranjivanje

Ako smo pri pregledu ustanovili da nema hrane, tada zavisno od spoljne temperature postupamo na dva načina.

a) Ako su temperature, naročito noću, još dosta niske (ispod 10 C) onda dolazi u obzir jedino prihranjivanje čvrstom hranom (še?ćrno-mednim ili šećernim pogačama) ili dodavanjem okvira sa medom.

b) Ako su dnevne temperature već dosta visoke (i danju i noću preko 10 C), tada se može prihranjivati i tečnom hranom to jest šećernim sirupom (u razmeri šećer : voda = 2 : 1) u većim količinama i to 2-3 litre u razmacima od po nekoliko dana 3-4 puta, odnosno dok ne popunimo minimum zalihe od 10 kilograma.

Takav način prihrane zovemo prihranjivanje iz nužde jer sprečavamo društvo da gladuje i štedi, a time teramo društvo da se normalno razvija do prve bagremove paše. Dobrom pčelaru to se zapravo ne bi smelo desiti zato što pri uzimljavanju pčela mora osigurati dovoljnu količinu hrane (18-25 kg).

Druga vrsta prihranjivanja je takozvano podražajno ili špekulativno. Ono se radi malim dozama ređeg šećernog sirupa (1 : 1) svakog drugog dana u količini od 200-300 grama. To se prihranjivanje sprovodi bez obzira na zalihe hrane koje postoje u košnici. Takvim prihranjivanjem možemo početi tek kad su temperature takve da p?ele nisu u klubetu i to u hranilicu. To se radi obično u drugoj polovini marta. Ovo prihranjivanje ima svrhu da podstakne maticu na uve?ćno nošenje jaja i na taj na?in se ubrzava razvoj društva, kako bi ono do prve glavne paše, a to je bagrem, dostuglo vrhunski razvoj sa maksimalnim mogu?im brojem pčela sabiračica. Podražajno prihranjivanje treba početi dva meseca pre cvetanja bagrema. čim u prirodi ima dovoljno nektarne paše, a to se vidi po živosti na letima i po povećanju težine košnice, prihranjivanje je nepotrebno.

5.      Utopljavanje pčelinjih društava, posebno slabijih i nužna ventilacija

U toku marta treba kontrolisati utopljavajući materijal i eventualno vršiti zamenu ukoliko je taj materijal ovlažio. Takođe treba voditi računa da u košnicama funkcioniše ventilacija i mikroklima. Stalno treba imati na umu da pčelama najviše smeta vlaga u košnici. U najnovije vreme po?etkom marta odomaćuje se posebno utopljavanje pčelinjih društava plastičnom folijom koja se postavlja preko satonoša i preko eventualne pogače ukoliko smo je postavili, sa nekoliko rupica u sredini zbog ventilacije. Utopljavanje je naro?ito potrebno izvršiti slabijim društvima jer ako je temperatura bila 13-28 C kada nije bilo legla, sada kada ima legla temperatura u zoni legla mora biti 34-35 C. Pčele sad moraju zagrejati i prostor van klubeta što nije bio slučaj dok nije bilo legla. Za takvu situaciju pčele moraju trošiti i veće kiločine hrane, koja je u to vreme itekako potrebna za ishranu mladih larvi.

6.      Detaljan proletnji pregled i proširivanje legla

Krajem marta kad već prilično otopli, možemo uraditi i detaljan pregled pčelinje zajednice, posebno one koje smo ranije na bilo koji način sanirali ili ih predvideli za kasniju sanaciju. Zbog toplog vremena (preko 20 C) taj pregled može duže trajati, pa i naše posmatranje i zapažanje može biti temeljitije, s time što ne treba bez naročite potrebe produžavati vreme pregleda. Sada je pravo vreme da izvršimo prvo proširenje legla i to samo sa okvirima sa medom i izgra?enim sa?em koje kod slabijih društava stavljamo između prvog okvira sa leglom i okvira sa medom i polenovim prahom, a kod jačih društava u sredinu klubeta.

7.      Zamena starog i nepravilnog saća

Pri detaljnom pregledu potrebno je ukloniti svo nepravilno saće i mesto njega staviti lepo i izgrađeno saće kako bi matica mogla razviti pravilno leglo. Stavljanje satnih osnova u martu ne dolazi u obzir, jer je za njegovu izgradnju potrebna dobra paša i veliki broj mladih pčela sposobnih za lučenje voska.

8.      Aktiviranje pojila

Mart mesec je mesec kad se aktiviraju pojila, jer su pčelama za razvoj potrebne velike koli?ine vode. Ukoliko je hladno veliki broj pčela u potrazi za vodom strada. Pojilo možemo napraviti od plasti?ne kante od 50 litara ili od starog bojlerskog kazana od 50-80 litara. Pojilo treba da stoji na suncu i nikad ne sme ostati bez vode, zato što će pčele takvo pojilo koje neredovno kaplje brzo napustiti i potražiti nove izvore vode. Pojilo treba povremeno čistiti i dezinfikovati.

9.      Sastavljanje, užičavanje i usađivanje okvira

Ako nemamo pripremljen dovoljan broj okvira sada je vreme da ih sastavimo u dovoljnom broju, da u njih uvu?emo žicu i da ih usa?imo. Sam postupak pri ovome opisan je u svakoj pčelarskoj knjizi.

10. Upotreba lekova protiv Varoe

Ako nam vreme ranije nije dopustilo, sada moramo izvršiti tretiranje protiv varoe sa jednim od registrovanih lekova. Kako se koriste lekovi treba detaljno pročitati iz uputstva proizvođača. što se to ranije uradi to je efekat bolji, a najbolje je ako ste to uradili kada nije bilo legla, dakle tokom zime kada su temperaturne prilike to dozvoljavale.

11. Zaštita rezervnog saća od voštanog moljca

U ovom mesecu javlja se i voštani moljac, pa je potrebno obaviti zaštitu rezervnog saća. Treba ga zasumporisati ili primeniti neki drugi na?in zaštite opisan u pčelarskim knjigama.

Autor Mr Naum Bandžov

SAVETI DELTA AGRARA

NAJBOLJE

 

 

 

Kursna Lista

Medijski sponzori

http://agrodan.org/templates/rhuk_milkyway/images/mw_joomla_logo.png

Vremenska prognoza

PREGLED

Članovi : 20
Sadržaj : 5114
Broj pregleda članka : 4629739

VIKEND ZA VAS

SREBRNO JEZERO

Opširnije...
 
BANJA "ŽDRELO"

Opširnije...
 
RUJ I ZVONAČKA BANJA

Opširnije...
 
OPLENAC

Opširnije...
 
TREBINJE, MANASTIR TVRDOŠ

Opširnije...
 
GAMZIGRAD

Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija Maksimijana Galerija (Gaius Valerius Maximianus Galerius; 293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli

Opširnije...
 
VRMDŽA 21.12 2012.

Opširnije...
 
TARA - VAŠ SAN

jezero perucac pogled planina tara

Opširnije...