POSETIOCI

Imamo 147 gostiju i 1 član na mreži
  • fhoc561znpe

KOMPANIJE PRIJATELJI

nutri fos 3.gif - 20.07 Kb

 

goeweil_agroinfotel_110x110.gif - 20.08 Kb

VIKEND U VOJVODINI

LUDOŠKO JEZERO

Opširnije...
 
GORNJE PODUNAVLJE

Opširnije...
 
GIBRALTAR NA DUNAVU

Opširnije...
 
LABUDOVO OKNO

Opširnije...
 
HLEB NAŠ ...

Opširnije...
 
SREMSKI KARLOVCI

Opširnije...
 
"ZELENI DVOR "

Opširnije...
 
DOĐITE KOD PRIJATELJA

Opširnije...
 
Baner
Baner
Baner

KUPINA

Ova godina je bila dobra za uzgajivače kupina.Cena je u nekim trenucima berbe bila i 180 dinara/kg.Najbolja područja za gajenje kupine su blago brdska područja. Kupina   uspeva do nadmorske visine od 600 m.U punu rodnost kupina dolazi u trećoj ili četvrtoj godini.Rodnost  kupine pri punoj agrotehnici u ekološkoj proizvodnji po 1 ha može se proizvesti od 10.000 do 20.000 kg plodova. Plodovi kupine imaju visoku prehrambenu vrednost, deluju dijetno-profilaktički, dijetno-terapeutski te imaju zaštitnu ulogu jer u sebi sadrže: kiseline, šećere, minerale, pektine, vitamine i dr. Upotrebljavaju se u svježem stanju, industrijskoj preradi i za zamrza vanje.Kupina se lako razmnožava vegetativnim putem. Podnosi različite tipove zemljišta. Srednje dobro podnosi sušu i proljetne mrazeve.

 

Za berbu kupine treba osigurati veliki broj radne snage. Berba traje od 30-50 dana. Dobra je medonosna kultura. Relativno je otporna na bolesti i štetnike. Kupina se koristi i u farmaceutskoj industriji.Gajenjem kupine na brdovitim i manje dostupnim delovima, možemo iskoristiti takve površine.Nedostatak kod kupine je što su plodovi osetljivi prema transportu i truljenju pa zbog toga pre berbe moramo znati namenu upotrebe plodova. Za berbu kupine sve treba biti unapred pripremljeno.

Vrednost kupine

U prehrambenoj industriji koristi se kao odlična sirovina za dobivanje sokova, kupinovih vinasirupa, džemovakompotaželea.Od tipa proizvodnje zavisi i izbor sorte. Za sokove i kompote preporučuju se sorte: bojsen, himalaja, divlja kupina te najčešće uzgajana sorta Thornfre.

Za duboko (brzo) smrzavanje koriste se sorte: smutsen thornfre. Kao pojačivač boje i arome drugim proizvodima koristi se divlja kupina. Za korištenje u svežem stanju trebamo koristiti sorte koje imaju u sebi veću količinu šećera i jaču aromu kao: ČačankaBlek satinDirksenBojsenSmutsen i dr.

Poreklo i biološke osobine kupine i sorte

Kupine svrstavamo u četiri grupe:

  • prave kupine (uspravno rastuće),
  • puzajuće kupine s bodljama;
  • kupine bez bodlji;
  • hibridne kupine.

Kupina je žbunasta forma s višegodišnjim korenovim sastavom i dvogodišnjim rodnim izdanci ma.Danas imamo oko 320 sorata kupine dok se intenzivno uzgaja oko 20 sorata.Za sadnju najbolje je odabrati Sorte bez bodlji :Thornfre, Čačanku, Black satin, Dirksen, Bojsen.

Podizanje i njega kupinjaka

Za kupinu moramo birati toplije krajeve i južne ekspozicije. Najbolji su blagi nagibi. Treba osigurati vlagu. Izbalansirana gnojidba i navodnjavanje povećavaju otpornost kupine na niske temperature. S izbalansiranim djubrenjem kupina može podnijeti temperature do -20oC, a ako to nije zadovoljeno, tada će kupina stradati na -15oC.

Poželjna su tla dobre strukture. Na tlu gde su podzemne vode visoke, gde leži voda i puno vlage ne može se uzgajati kupinu.

Kupina NE podnosi visoki sadržaj kalcijuma. Nisu poželjni jako vetroviti predeli. Kupinjake ne treba podizati pokraj divljih kupinjaka radi zajedničkih štetnika i bolesti. Kupinu je moguće uzgajati i u sušem klimatu, ali uz sistem za navodnjavanje.

Sadnja kupinjaka

Okvirni termin sadnje druga je dekada novembra te početak marta. Sadnice je obavezno nabaviti od službenih rasadnika.

Priprema tla za sadnju

  1. Meliorativno djubrenje
  2. Podrivanje na dubinu 70-80 cm
  3. Rigolovanje na dubinu 55 cm. Unos meliorativnog djubriva u tlo
  4. Ravnanje tla s tanjiračama, rotodrljačama, ravnjačama.

Razmaci sadnje

Stubovi za ogradu i u samom nasadu mogu biti od betona, drveni i dr. Na stubovima moramo planirati da se ostave rupe za tri reda žice.Dajemo prikaz potrebnog  broja sadnica po 1 ha uzimajuci u obzir međuredni razmak i razmak u redu.

Predlog sadnje.

Razmak u redu
MEĐUREDNI RAZMAK

275
300
325
350
120
3030
2780
2560
2380
140
2600
2380
2200
2040
150
2420
2220
2050
1900

Način gajenja kupine

Najčešći i preporučeni način gajenja je s armaturomobliku živih ograda. U ovakvom nacinu gajenja olakšavamo rad sa masinama, berbu, zaštitu, obradu, rezidbu i dr. te možemo ići na visoke prinose i kvalitetne plodove.U ovom načinu gajenja osiguravamo  bolju osvetljenost pri čemu dobijamo ravnomernije i brže sazrevanje plodova te veći kvalitet plodova. Izdanci u špaliru bolje odrvenjuju i otpo rniji su na niske temperature. Kada se obavi berba, stare izdanke moramo odstraniti.Kupina razvija veliki broj mladih izdanaka pa tako prvo odstranimo oštećene i nerazvijene, te odaberemo 3 – 5 kvalitetnih izdanaka koje ostavimo za rod u sledećoj godini. Broj izdanaka zavisi od snage pojedine biljke. Ove izboje trebamo prikratiti na visini gornje žice oko 2 m.

Tehničke mere sadnje kupine

Sadnice moraju biti kvalitetne i zdrave i iz proverenoga rasadnika. Kvalitetna sadnica mora imati dobro razvijen korenov sistem s 3-4 dobro razvijena pupoljka iz kojih će se u prvoj godini razvijati kvalitetni izdanci.U prvoj godini nije poželjan veći broj izdanaka. Najbolje je da se razviju samo 2-3 kvalitetna izdanka kako bi se u drugoj godini biljka ojačala.Sadnja se obavlja na dubinu na kojoj je bila u rasadniku tako da se na koren nagrće sitna  zemlja. Iznad zemlje biljku treba odrezati na 3-4 pupoljka od 15-20 cm. Sadnicu nakon sadnje treba dobro nagaziti da koren uspostavi kontakt sa tlom.Loše sadnice sa slabim korenovim sistemom treba izbegavati jer iz njih nikada nećemo dobiti kvalitetnu biljku. Za sadnju kupine potrebno je naručiti 3-6% veći broj sadnica.

Djubrenje

Predlog je da se pre podizanja nasada obavi meliorativno djubrenje. Za meliorativno djubrenje u ekoproizvodnji trebalo bi osigurati 40 000 - 60 000 kg kompostiranoga stajskoga djubreta što će zavisiti od analize tla. Uz stajsko djubrivo trebalo bi u tlo ugraditi oko 1.000 kg Biosola, Bioilse ili Condita. Ovo sve treba zarigolati na dubinu od 50 cm.

Tiokom vegetacije i svake godine u tlo bi trebalo ugraditi 10 000 - 15 000 kg zreloga stajskoga djubriva (baciti širom pa ga zatanjirati) .Djubriti možemo i folijarno s folijarnim djubrivom (poboljšivačima rasta).

Rezidba kupine

Kupina ima jednogodišnje i dvogodišnje izdanke. Kada završi berba, dvogodišnji izboji se odmah moraju ukloniti iz kupinjaka te spaliti.Jednogodišnji izboji se izdužuju i na njima se formiraju bočne grančice.


Rezidba obuhvata:

Skraćivanje izdanaka na određenu visinu radi stimulacije razvoja bočnih grančica kao nositelja rodnosti. Bočne grančice treba skratiti na 3 - 5 pupova radi stvaranja rodnih pupova. Skraćivanje se obavlja na visinu treće žice oko 2 m. Ne treba ostavljati previše pupova jer će tada plodovi biti jako sitni.

  1. Tokom vegetacije potrebno je ukloniti sve izdanke koji su u među - redu te nerazvijene izdanke.
  2. Od bujnosti grma zavisiće koliko ćemo izboja ostaviti za sledeću godinu, a to će biti 3 – 5 izboja. Suvišne izdanke treba konstantno uklanjati kako bi se izdanci koje smo ostavili dobro razvijali i davali bolje plodove.

Obrada tla

Obradom utičemo na bolji rast i povećavamo rodnost kupine.Međuredna obrada se obavlja sa mašinskim  tanjiračama, rotodrljačama prve dve do tri godine. Nakon što se nasad zatravni radi se malčiranje. Unutar reda vrši se okopavanje.Prilikom obrade obratiti papažnju na dubinu. Dubina ne bi trebala da prelazi 10 cm kako ne bi oštećivali koren kupine iz koga nam se razvijaju mladi izdanci.

Zadnju obradu pred zimu ne obavljati prekasno (ne posle kraja oktobra) kako ne bi došlo do izmrzavanja.

Zaštita od niskih temperatura

Trebamo je pripremiti za zimu tako da djubrenja ne bude preterana, a ukoliko navodnjavamo kupinjak, sistem isključiti u devetom mesecu. Cilj je da izdanci u zimu ne uđu prebujni. Otpornost izboja na zimu ćemo povećati ako krajem septembra  kupinjak prskamo bordoškom corbom (1%). Ukoliko smo kupinjak dobro pripremili za zimu izdržaće temperature do -20oC).

Zaštita od bolesti i štetočina

Obratiti veliku pažnju na zaštitu. Prvenstveno obaviti sve preventivne mere kao što su: sadnja zdravih i dobro razvijenih sadnica, otpornih sorti, po analizi tla odabrati pravu lokaciju, pravovremeno pripremiti tlo za sadnju, uneti zdravo stajsko djubrivo, pravovremeno izvršiti sadnju.

Borba protiv bolesti

Najznačajnije bolesti su: DIDYMELLA APPLANATA NIESSL  (ljubičasta pegavost).
Za suzbijanje didimele važno je: rezanje dvogodišnjih izdanaka odmah nakon berbe, uništavanje korova u nasadu, proređivanje mladih izdanaka koje ostavljamo za rod i izbor položaja za uzgoj kupine.


Mere zaštite su zimsko tretiranje s bakrenim preparatom (2x) u toku vegetacije također s bakrenim preparatom, ali male koncetracije (0,2%).

Bolesti kupine

  • PHRAGMIDIA RUBI IDEAI (Narandžasta hrđa)
  • MUCOSPHAERELA RUBI VEST (septoria) Pegavost lišća
  • PLECHDODISCELA ELSINOE Antraknoza
  • LEPTHOSPHAERIA CONTHIRIUM Pepelnica izdanaka
  • VERTICILIUM ALBO ATRUM Venjenje izdanaka
  • BOTRITIS CINEREA Siva trulež plodova.
  • BACTERIUM ERVINIA TUMEFACIENS (rak korijena)

Borba  protiv  štetnika

  • BITURUS TOMENTOSUS Malinina buba
  • BEMBECIA HYLAEIFORMUS Staklokrilac
  • INCURVARIA RUBIELLA BJERK Malinin resičar
  • AGRILUS RUBIKOLA Malinin prstenar
  • MELOLONTHA MELOLONTHA Veliki majski gundelj
  • APHIDIDAE Lisne vaši

Program zaštite kupine

Broj prskanja
Stadijum  razvoja
Rok prskanja
Bolesti štetočine
preparat
1
Pre početka vegetacije
Okvirno početak marta
Lisne i štitaste vaši, antraknoza
(Cu), Bordoška corba i Bijelo ulje
2
Početak vegetacije

Miner, moljac, hrđa, antraknoza, grinje
Sumpor, Bordoška corba 0,6%, kalijev sapun
3
Pred cvatnju

Grinje, hrđa, antraknoza
Thiofer, (bacilus thurigienzis) Biobit
4
Cvetanje

Plesan
Myco Sin VIN, Thiofer
5
Posle cvetanja

Hrđa, antraknoza, pegavost lista, grinje, muhe šiškarice
Sumpor, Biobit. kalijev sapun,
Bioplantol
6
Pre berbe

Plesan, šiškarica
Thiofer, Myco Sin VIN
7
Za vreme berbe

Trulež
Macerat od Preslice
8
Za vrreme berbe

Trulež
Equisetum plus
9
Za vreme berbe


Macerat od preslice
10
Nakon opadanja lišća, pred zimu
Bitna zaštita pred zimu
Antraknoza te jajašca insekata.
Belo ulje sa bordoškom corbom


Berba kupine

Berba kupine u pravilu traje od 30-50 dana. Broj berbi će biti od 6-10. Sorte kupina s čvrstim plodovima beru se u punoj zrelosti, dok se sorte s nešto manje čvrstim plodovima beru 1-2 dana pre pune zrelosti.Kupine ne treba brati nezrele niti prezrele jer su onda neukusne.

Ukoliko kupine mislimo trenutno smrzavati, moramo obratiti pažnju da na plodovima ne bude crvenih bobica jer će onda pri trenutnom smrzavanju cela partija pocrveneti.

Prinosi kupine u ekološkom gajenju kreću se od 10.000 - 15.000 kilograma.

Autor: Mag. ing. agr. Ivan Miličević

SAVETI DELTA AGRARA

NAJBOLJE

 

 

 

Kursna Lista

Medijski sponzori

http://agrodan.org/templates/rhuk_milkyway/images/mw_joomla_logo.png

Vremenska prognoza

PREGLED

Članovi : 25
Sadržaj : 4753
Broj pregleda članka : 4081058

VIKEND ZA VAS

SREBRNO JEZERO

Opširnije...
 
BANJA "ŽDRELO"

Opširnije...
 
RUJ I ZVONAČKA BANJA

Opširnije...
 
OPLENAC

Opširnije...
 
TREBINJE, MANASTIR TVRDOŠ

Opširnije...
 
GAMZIGRAD

Opširnije...
 
VRMDŽA 21.12 2012.

Opširnije...
 
TARA - VAŠ SAN

jezero perucac pogled planina tara

Opširnije...