LEMA ŽITA

Žitna pijavica- Lema melanopus može napraviti značajne štete na pšenici, ovsu ili ječmu. Na listu napadnutih biljaka uočavaju se sitni insekti 4-5 mm dužine. Ispiljene larve su prljavo žute boje Jaja su ćilibarnožuta, veličine oko 1 mm. Ona su položena u nizovima na gornjoj strani lišća u grupicama. Telo larvi je prekriveno sluzastom sivo- crnom materijom. Kada odrastu, dostižu dužinu oko 8 mm, povlače se u zemljište gdje se pretvaraju u stadijum lutke. Prezimljavaju kao odrasli insekti u ostacima šupljih stabljika žita ili drugih korovskih biljaka na parcelama i u okolini.  Mogu se naći i sasvim plitko ispod biljnih ostataka u zemlji štu. Najveći broj imaga (odraslih insekata) pojavljuje se, u proleće, tokom aprila. Po parenju, ženke počinju da polažu jaja. Period polaganja jaja je veoma dug i zavisi od vreme nskih uslova. Često traje do sredine juna kada se sreću i prvi odrasli insekti nove generacije.

 

 

Razvoj larvi traje tri nedelje, nakon čega odlaze u zemljište radi preobražaja u stadijum lutke. Pre odlaska u dijapauzu i prezimljavanje, odrasli insekti nove generacije se hrane lišćem raznih vrsta iz familije Poaceae, a naročito kukuruza, ne pričinja vajući velike štete.

Odrasli insekti, a kasnije larve izgrizaju pokožicu lista tako da napadnuti usev ,,pobeli,, u određenim fazama, a kasnije se difuzno širi po celoj parceli. Na tim mestima zrno ostaje šturo a prinos se značajno smanjuje. Ako se pregledom ustanovi 10-15 imaga (odrasli insekti) na 1 m 2 ili jedna ispiljena larva po biljci, neobhodna je hemijska zaštita u cilju suzbijanja istih, a mogu se koristiti sledeći insekticidi:

  • racionalno je suzbijanje odraslih jedinki, ali samo pri masovnoj pojavi (8-15 jedinki po m²) i pre masovnog polaganja jaja. U protivnom, suzbijaju se larve, ali u mlađim stadiju mima (L₁, L₂). Kasnije ih je teže suzbiti jer su obavijene sluzastom materijom.
  • Prag štetnosti: više od 10 larvi po m² na ozimim žitaricama, ili 5 larvi po m² na jarim žitaricama.

    Preporuka: U narednom periodu redovno obilaziti parcele pod strnim žitima, pratiti piljenje larvi i intervenisati kada se većina larvi ispili. Koristiti insekticide iz grupe piretroida, kao što su:


  • Fobos-EC, Talstar 10-EC (a.m. bifentrin) 0,1-0,15 l/ha
  • Cythrin 250 (a.m. cipermetrin) 0,12-0,24 l/ha
  • Fastac 10-SC (a.m. alfa-cipermetrin 0,12 - 0,15 l/ha
  • Karate Zeon (lamba-cihalotrin) 0,2 l/ha i dr.

-Talstar (a.m. bifentrin) 0,1-0,15 l/ha

U cilju suzbijanja korova zavisno od prisustva korovske flore i vremena tretiranja preporučujemo jedan od sledećih herbicida:

Preparat Vreme primene Doza u l,kg/ha
MUSTANG Od početka bokorenja do pojave drugog kolenca 0,5-0,6
LAREN Od trećeg lista do pojave zastavičara 0,01
LINTUR 70 WG Od trećeg lista do kraja bokorenja 0,15-0,18
MATON Od sredine bokorenja do pojave prvog kolenca 0,8-1,2
ESTERON Od sredine bokorenja do pojave prvog kolenca 0,8-1,0
MONOSAN HERBI Od sredine bokorenja do pojave prvog kolenca 1,5-2,5
SEKATOR Od faze trećeg lista do pojave zastavičara 0,15-0,30
STARANE-250 Od faze trećeg lista do pojave zastavičara 0,6
GRANSTAR 75-WG Od pojave trećeg lista do drugog kolenca 0,015-0,020
LENTEMUL D Do formiranog drugog kolenca 0,75-1,00


Zaštita od bolesti
Bolesti koje se javljaju tokom vegetacije u proizvodnji strnih žita su jedan od činilaca koji utiču na konačni uspeh. Čak i pri umerenom pritisku bolesti, kakav postoji svake godine, pepelnica, rđe, pegavosti lista i palež klasa značajno umanjuju kvalitet i obim prinosa. Bolesti strnih žita se mogu držati pod kontrolom primenom razli čitih mera (oplemenjivanje, agrotehnika…) ali hemijske mere suzbijanja primenom fungi cida su najčešće neophodne. Pojava bolesti na strnim žitima je redovna i često nepre dvidiva. Ona u najvećoj meri zavisi od uslova u kojima se proizvodnja obavlja ali jedino fungicidi mogu obezbediti pouzdanu zaštitu.

Falcon EC-460 se sistemični herbicid koji se ravnomerno raspoređuju u tretiranoj biljci    pšenice i ječma, za suzbijanje prouzrokovača:

  • pepelnice (Erysiphe graminis),
  • rđe (Puccinia spp.),
  • sive pegavosti lista i klasa pšenice (Septoria tritici),
  • mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres).                                          
  • Količina primene 0,6 l/ha (6 ml na 100m2), od rane faze lista zastavičara do početka cvetanja i klasanja , uz utrošak vode 200-400 l/ha, maksimalan broj tretiranja je jednom u toku godine, na istoj površini;

NAPOMENA: Prilikom primene hemijskih sredstava strogo se pridržavati uputstva o pravilnoj primeni kako ne bi došlo do neželjenih efekata. Tretira ti po suvom, tihom i umereno toplom vremenu. Pri izradi ove preporuke vodilo se računa da predložena sredstva budu kvalitetna u smislu efikasnosti, ekonomski prihvatljiva i proverena u praksi.


Ljiljana Vojinović, dipl.ing. zaštite bilja