NAVODNJAVANJE - POČETAK

Ulaganje sredstava u izgradnju sistema za navodnjavanje na poljoprivrednom gazdinstvu treba da omogući : smanjnje šteta usled suše koje su poslednjih godina evidentne , intenziviranje postojeće strukture proizvodnje ,povećanje prinosa na poljoprivrednim gazdinstvima
I smanjenje oscilacija kod već postignutih , izbor opreme za navodnjavanje koja će doprineti uštedi vode I energiju.
Jedinična ulaganja ( /ha) su u ovom slučaju veća nego na velikim površinama, ali izborom odgovarajuće proizvodnje mogu da se opravdaju uložene investicije.
Navodnjavanje malih poseda,koji su najčešće u individualnom vlasništvu,tokom poslednjih godina je u ra zvoju i sve se više primenjuje.Suše koje su se javile u poslednjih ne koliko godina imale su karakter elemta rnih nepogoda i značajno su uticale na svest poljoprivrednih proizvođača da je za stabilnu i sigur nu poljo privrednu proizvodnju navodnjavanje neophodna mera.
Odlučujući se o potrebi navodnjavanja poseda,veoma je važno znati kojoj grupi pogodnosti zemljišta za navodnjavanje pripada to zemlji šte,a potom nastaviti sa istražnim radovima u cilju uvođenja efika snog navodnjavanja,kakav je kvalitet vode za navodnjavanje,kapaci tet izvorišta,koliki je hidromodul navodnjavanja,vrsta vodozahvata, izbor načina navodnjavanja ,izbor sistema za navodnjavanje,zalivna norma I norma navodnjavanja,turnus zalivanja I dr.
Kvalitet vode za navodnjavanje Što se tiče kvaliteta vode za navodnjavanje i tu postoje određeni uslovi . Naime , izvorište vode za navodnjavanje mora zadovoljiti osnovni uslov da obezbedi potrebnu – traženu količinu vode odgovarajućeg kvaliteta.Potrebne količine vode određuju se na osnovu norme navodnjavanja ili zalivanja i veličine površine koja se navodnjava.Pri tom se mora voditi računa o parametrima kvaliteta vode .
Sa aspekta kvaliteta razlikujemo fizičke i hemijske pokazatelje. Voda kojom će se navodnjavati mora da zadovolji osnovne kriterijume fizičkog kvaliteta vode. Oni se izražavaju proticajem ili izdašnošću izvorišta, tempera turom ili količinom suspendovanih materija . Proticaj otvorenih tokova ili izdašnost podzemnih voda i jezera ( akumulacija ) mora da zadovolji ukupne potrebe za vodom i potreban kapacitet vodozahvata.Niska temperatura vode nepovoljno utiče i dovodi do privremenog usporavanja porasta i razvoja biljke u svim njenim fazama,kao i na smanjenje prinosa.Ovakvo stanje je prisutno sve dok se zemljište ponovo ne zagreje.Hladna voda dovedena različitim načinima navodnjavanja do zemljišta smanjuje sadržaj dostupnih hranljivih materija, mikrobiološku aktivnost,a u nekim slučajevima dovodi i do pojave tzv. fiziološke suše.Smatra se da je u našim uslovima najpovoljnija temperatura vode oko 20 o C.
Suspendovane materije ili nanos u vodi mogu izazvati probleme u eksploataciji sistema za navodnja vanje,posebno kad se zalivanje vrši kapanjem ili veštačkom kišom.Pri tom može doći do zapušivanja dizni na uređajima.Takođe nije zanemarljiv moguć nepovoljan uticaj suspendovanih materija na pro menu strukture zemljišta.U cilju otklanjanja opasnih nepovoljnih efekata hladne vode na biljku preporučuje se merenje temperature vode na izlasku iz siste ma (rasprskivač).
U slučaju da je temperatura manja od 20oC poželjno je preći na noćno zalivanje kada su znatno manje razlike temperatura biljaka, zemljišta i vode.Sve vode u prirodi sadrže određenu količinu rastvorenih materija. Količina tih materija, njihov sastav i kolebanje tokom godine ili bolje rečeno sezone zalivanja,uslovljava primenljivost vode za navodnjavanje. Ocena upotrebljivosti vode za navodnjavanje mora se vršiti na svakom vodozahvatu u nekoliko ponavlja nja tokom navodnjavanja.Na taj način će izbeći moguće ,vrlo nepovoljne promene na biljkama i zemljištu.Upotrbljivost vode mora oceniti stručno lice na bazi izvršene hemijske analize. Hemijska analiza bi trebala da obuhvati EC(elektrokonduktivitet), ukupne rastvorene soli, sadržaj Ca, Mg, Na, K, HCO3, SO4, i Cl. Retko je potrebna i analiza sadržaja drugih parametara.

Pogodnost zemljišta za navodnjavanje U cilju uspešnog gajenja poljoprivrednih kultura, sa ili bez navodnjavanja, neophodno je poznavati zemljišna svojstva.Pre odluke o kupovini opreme za navodnjava nje poželjno je razmotriti šta zemljište na posedu može u uslovima navodnjavanja dati, tj. koliko poveća nje prinosa se očekuje ili kakve promene plodoreda su potrebne .Pogodnost zemljišta za navodnjavanje je veoma korisna podloga u projektovanju sistema za navodnjavanje.Naime,zemljišta različitih bonitetnih klasa su podeljena u grupe pogodnosti za navodnjavanje i razlikujemo četiri osnovne grupe i to :
U I grupu spadaju zemljišta koja su bez ograničenja pogodna za navodnjavanje ( černozem, aluvijalna zemljišta)
U II grupu svrstana su zemljišta koja se mogu navodnjavati uz opreznost, jer u protivnom dolazi do neželjenih efekata: sekundarno prevlaživanje, zaslanjivanjei alkalizacija zemljišta u slučajevima relativno visokog nivoa mineralizovane podzemne vode ( livadska crnica,černozem sa ranijim znacima oglejavanja)
U III grupu spada veliki broj zemljišnih tipova , podtipova i varijeteta koji imaju različita ograničenja sa aspekta korišćenja u uslovima navodnjavanja , kao što su bezkarbonatnost, zabarenost i težak mehanički sastav.

Načini navodnjavanja POVRŠINSKO NAVODNJAVANJE
  1. navodnjavanje brazdama
  2. navodnjavanje prelivanjem
  3. navodnjavanje potapanjem
Podpovršinsko navodnjavanje (subirigacija)
Tehnika navodnjavanja veštačkom kišom
  1. veličina i oblik parcele
  2. izvorište vode
  3. položaj i vrsta vodozahvata
  4. pumpe i pogonski motori
  5. vrsta uređaja za navodnjavanje

 

Prednosti i nedostaci sistema za NAVODNJAVANJE KAPANJEM:

Prednosti:

  1. Ušteda energije zbog malih radnih pritisaka ;
  2. Mali utrošak vode i radne snage,
  3. Zbog manjih količina vode koje se daju i načina dodavanja manje je isparavanje vode,
  4. Mogućnost dodavanja hraniva istovremeno sa navodnjavanjem ,
  5. Nema potrebe za većim uređenjem površine,
  6. Pokorica se neznatno javlja, kao i korovi jer se ne vlaži čitava površina,
  7. Sistem je najčešće potpuno automatizovan , a moguća je i kontrola njegovog rada,
  8. Eliminisan je negativan uticaj vetra,
  9. Količina potrebne vode za navodnjavanje može se prilično tačno dozirati,
  10. Veoma pogodan način za navodnjavanje u zaštićenom prostorima ( staklenici i plaste nici),
  11. Troškovi održavanja i eksploatacije su često manji u poređenju sa drugim načinima navodnjavanja.
U nedostatke ovog načina navodnjavanja ubraja se :
  1. Često začepljenje otvora na kapaljkama zbog nanosa u vodi, algi, hemijskih taloga, te je potrebno takve kapaljke zameniti novim,
  2. velika dužina cevi otežava kretanje mašina i ljudi ,
  3. nije pogodan za veće površine,
  4. visoka cena početnih ulaganja u opremu i izgradnju sistema za navodnjavanje
Uopšte, može se reći da je ovaj način navodnjavanja sve više u primeni , naročito u zatvorenom prosto ru ( staklenici i plastenici) i u gajenju voća i cveća na manjim povrinama individualnog sektora.

Navodnjavanje VEŠTAČKOM KIŠOM ima niz prednosti u odnosu na ostale načine navodnjavanja:

  1. Navodnjavanje veštačkom kišom može se primeniti na neravnom kao i na ravnom zemlji štu čime se izbegaju skupi i obimni zemljani radovi,nije potrebno površinsko uređenje zemljišta,
  2. Nema erozije ni na strmim padinama,
  3. Oprema ne zauzima obradivu površinu i ne ometa primenu mehanizacije
  4. Mogućnost ekonomičnog korišćenja raspoložive vode zbog tačnog doziranja zalivne norme,
  5. Podešavanjem intenziteta kišenja navodnjavanje veštačkom kišom može se primeniti podjednako efikasno na slabije i bolje propusnim zemljištima,
  6. Mogućnost navodnjavanja i na zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode,
  7. Manje stvaranje pokorice i i sabijanje zemljišta,
  8. Ujednačenost vlaženja zemljišta,
  9. Mogućnost navodnjavanja tek zasejanih ili niklih kultura,
  10. Mogućnost primene fertirigacije ,
  11. Mogućnost zaštite od mraza navodnjavanjem kišom veoma malog intenziteta.
Sa druge strane ovaj način navodnjavanja ima i neke nedostatke, od kojih su najvažniji:
  1. Veoma visoka početna ulaganja u nabavku opreme i izgradnju sistema,
  2. Visoki troškovi korišćenja sistema ( energija , održavanje) ,
  3. Vetar ima veliki uticaj na neujednačenost kišenja i može da ograniči ili onemogući korišćenje sistema,
  4. Gubici vode na isparavanje iz mlaza i sa biljaka,
  5. Ne mogu se svi uređaji koristiti za navodnjavanje visokih kultura , a premeštanje kišnih krila je veoma otežano,
  6. Povećava se mogućnost pojave biljnih bolesti kod pojedinih kultura,
  7. Veći intenzitet i krupnoća kapi uzrokuje pojavu pokorice, kvarenja strukture zemljišta i moguća oštećenja osetljivih biljaka,
  8. Potrebna je i briga o uređajima van sezone navodnjavanja.
Valentina Aleksić,
dipl.ing.melioracije zemljišta i voda