Agro info tel

Vodimo Vas u Sombor,pitomu varoš Milana Konjovića,Save Stojkova.

Istorija duga osam vekova.Prvi trag o naselju srećemo 1360. godine kao dela poseda plemića porodice Cobor.Kako je rastao i dobijao veći značaj imenu je dodato ime zaštitinika Sent Mihalj.Dalji prosperitet je obeležio dalazak Turaka 1541. godine i tada se put pominje naziv Sombor. Hriscanski zivalj je mnogo stradao ne samo od turskog, nego i od zuluma Tatara, koji su u dva maha, 1594. i 1598, boravili u Somboru kao turski saveznici u ratovima sa Austrijskom carevinom, vodjenim od 1593. do 1606. godine.Zbog svega, razumljivo je oduševljenje kojim su Somborci-hrisćani dočekali austrijske regime nte, kao svoje oslobodioce, koje su bez borbe ušle u grad 12. septembra 1687. godine. Tako je, nakon 146 godina pod Turcima, Sombor ušao u sastav Austrijske carevine, u kojoj će vremenom doseći svoj najveći uspon, značaj i ugled.
1687. godine, bečki dvor daje odobrenje za naseljavanje na prostore severozapadne Backe pet hiljada Bunjevaca, "Rascijana katolicke vere" kako ih zvanicno beleži dvorska kancelarija, pod vođstvom Domenika -Duje Markovica, pokatoličenog Srbina i Jure Vidakovica. Manji broj će svoje nove domove zasnovati u Somboru, dok se glavnina usmerila ka Subotici i Baji.
Nakon tri godine, novi talas doseljenika,  srpskih, pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevica je ne samo uvećao broj, nego je i stabilizovao nacionalni sastav u korist srpskog etnosa, i taj odnos će se u Somboru zadržati sve do naših dana.

Upornoscu somborskih izaslanika u Becu i nakon sto su pravoslavci i katolici izmedju sebe, 1. jula 1748. god. potpisali dokumenat kojim se utvrdjuju pravila o nacinu izbora najvaznijih varoskih organa, po princi pu jedna ke zastupljenosti, tzv. Alternativu, a u carsku blagajnu uplaceno 150.000 zlatnih rajnskih forinti, stekli su se uslovi da Marija Terezija, 17. februara 1749. godine, stavi svoj potpis na povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova.Medjutim, bez obzira na visoku cenu kojom je placen status slobodnog i kraljevskog grada, sto je Sombor bacilo u velike dugove kojih ce se osloboditi tek 1766, bio je to jedan od najznacajnijih datuma u povesnici varoši.

U Somboru su radili Georgije Brankovic, potonji patrijarh srpski, Jovan Djordjevic, osnivac pozorista u Novom Sadu i Beogradu i pisac himne "Boze pravde", dr Milan Jovanovic-Batut, lekar i pisac, dr Laza Kostic, pravnik i pesnik, dr Paja Radovanovic, pedagog i psiholog, Ede Margalic, lingvist i profesor Univerziteta u Pesti, Petar Konjovic, kompozitor i akademik. Spremajuci se za zivot, u Somboru su se skolovali Josif Marinkovic, kompozitor, Jovan Ducic, knjizevnik, Isidora Sekulic, knjizevnik i akademik, dr Kornel Senteleki, lekar i knjizevnik i brojni drugi.

Tunel u ravnici, to se samo u Somboru moze sresti

Svi su oni doprineli da, bez obzira na uspone i padove u vremenu kojim je grad hodio, jedna je konstanta u njegovom postojanju kroz vreme svepri sutna: Sombor je grad medjuljudskog uvazavanja, uzajamnog postovanja i tolerancije razlicitosti ljudi dobre volje koji su na takav nacin uvek negovali svoj grad, stvarajuci u njemu uzviseni spoj urbane funkcionalnosti, arhite ktonske lepote i sklada, kulture zivljenja u ritmu sa prirodom koji diktira bujno zelenilo brojnih parkova i bogatih drvoreda, koji su od Sombora saci nili neponovljivu u svojoj osobenosti, oazu na nepregledu backe ravnice.

Izvor:Istorija Sombora autor:Milan Vojnović

"U tom Somboru,svega na volju .."   Koliko puta ste pevali ovu pesmu i sanjali da to doživite u Somboru. Zato dođite u Sombor,provozajte se fijakerom,obiđite galeriju Milana Konjovića,zgradu opštine,pozorište.

Šetajuć gradom svratite do kapele Svetog Ivana Nepomuka.Tamo će te upoznati slikara Jene Višinku.
Rođen je 1959 godine u Aptinu, aktivno se bavi slikarstvom od 1979 godine, od tada je imao 14 samostalnih i preko 100 kolektivnih izložbi. Učesnik je više od 100 likovnih kolonija i huma nitarnih akcija u zemlji i inozemstvu. Jedan period svog života posvetio je skulpturi u drvetu i kamenu kao i restauraciji crkava.Od 2006 godine se posvećuje isklučivo slikarstvu. Te godine dobija na stalno korištenje sakralni objekat kapelu Svetog Ivana Nepomuka u centru Sombora, koju pretvara u galeriju i atelje.

Dođite kao prijatelji, rastaćemo se kao rod rođeni.

www.galerija-slika-visinka.com mob:063/55-46-94      e-mail:visinka@yahoo.com

Stari Ledinci su prigradsko naselje Novog Sada.Nalaze se na sremskoj strani Dunava,u dolini tavnog potoka i na obroncima Fruške gore.Selo je verovatno osnovano u 13. veku na ledinama na dunavskoj ravni,usled čega je i dobilo naziv Ledinci.Krajem 15.veka ovaj kraj pripada despotoma Jovanu i Đorđu Brankoviću i selo poklanjaju Rakovičkom manastiru. U selu se nalaze Pravoslavni hram Prenosa moštiju svetog Nikolaja,Manastirsko crkvište crkve svetog Đorđa,a u blizini mesta je monaška isposnica(jedina u Vojvodini) koju su izgradili monasi rakovačkog manastira početkom 18. veka.  Zahvaljujući blagoro dnim prirodno geografskim faktorima podarilo je bogat život ledinačkom stanovništvu.Kvalitet vazduha ove oaze okružene bregovima je vrlo sličan Zlatiborskom (utvrđeno merenjima).U okolini se nalaze staze zdravlja koje Vas vode kroz neprekidne šume hrasta, lipe,bukve i graba.Možete šetajući osladiti se šumskim voćem i nabrati lekovite trave Fruške gore.

Nakon obilaska mesta i znamenitosti preporučujemo Vam posetu podrumu Miljević.

U prijatnom ambijentu dočekaće Vas ljubazni domaćini, porodica Miljević.

Dočekaće Vas miris starih jela i bakinih kolača u sali koja prima 50 osoba. Uzgajaju vinovu lozu na obroncima Fruške gore,sjaj sunca i bogatstvo zemlje vredno pretaču u božanski nektar  i ponudiće Vas svojim vinima -Traminac mirisni i Burgundac crni.Specijalitet su mesne prerađevine od kozjeg i svinjskog mesa. Doživljaj ćete upotpuniti degustacijom kozjih mlečnih prerađevina sa porodične farme.Sve to lepše zvuči uz  sremačke tamburaše koji će Vam razgaliti dušu.A kada se umorite i poželite mir čekaju Vas komforne sobe na spratu.Ukupno 10 ležaja.

DOBRO NAM DOŠLI !

Organizuje se   DOČEK NOVE 2012 GODINE.        informacije na tel:021/2986 268  mob:069/621 098

www.podrum-miljevic.co.rs

Banja Vrdnik se nalazi u podnožju Fruške gore na nadmorskoj visini od 240 metara.Prirodni činioci-čist vazduh sa velikim sadržajem ozona i termomineralna voda   konstantna  širokim spektrom pozitivnog delovanja na ljudski organizam. Naročito je pogodna za sve degenerativne bolesti lokomotornog sistema, reumatizam, sportske povrede, periferna oduzetost, stanja posle hirurških intervencija zgloba kuka i kolena.

Ovaj vikend idemo u Kovilj i kod domaćina Save Graorca.

Kovilj je mesto koje se nalazi u blizini puta E-75  (Beograd-Novi Sad) i lako je stići do njega. Na mestu današnjeg naselja postoje materijalni dokazi da  je bilo naseljeno i  pet hiljada godina pre nove ere,zatim u vreme Rimljana Avara dok prvi pisani tragovi potiču iz 13. veka.Po predanju manastir je podigao Sveti Sava.Manastir se,prema prvim pouzdanim podacima, pomi nje u godini 1651-oj, kasnije više puta paljen i ponovo izgrađen 1749 godine znanjem neimara iz okoline Soluna. U prostorijama manastira se čuvaju slike Uroša Predića i drugih umetnika,bogata mana stirska  bibilioteka i memorijalni muzej Jovana Rajića.

У ХVІІІ веку насеље је познато под називом ''Кабул'', а данашњи назив Ковиљ је добио по многобројној цветној мирисној трави ковиљу (Stipa pennata), која је расла у околини манастира (Ђорђевић,1891). Ковиљ су некада чинила два села: Доњи и Горњи Ковиљ. Они су настајали и постепено расли и то најпре Доњи Ковиљ (Шанац) уз чувени манастир, а касније и Горњи Ковиљ. Доњи Ковиљ као стара насеобина, постојао је још пре досељења Срба под Арсенијем ІІІ, 1650. године. Тада се малобројно становништво углавном бавило ловом, риболовом и сечом дрва у риту. Уз то били су и добри војници који су чували стражу ''на ковиљском шанцу'', који је припадао подунавској војној граници (Ђорђевић, 1891). Становници Доњег Ковиља и данас се поносе својим пореклом и неретко да би се разликовали од становника из Горњег дела заједничког насеља, називају себе Шанчанима, а не Ковиљчанима. Горњи Ковиљ је настао 1746. године. Тада се доселио велики број граничара, Срба из Суботице. Становништво се бавило занатством, пољопривредом и трговином. Ковиљчани су припадали и шајкашком батаљону од 1763. године, па до његовог укидања 1873. године. Шајкаши су били посаде малих, лаких и брзих дрвених чамаца којима су се служили у борбама против Турака, спречавајући их да пређу Дунав, Тису и Саву (Коларов, Виђикант, 1997). Тих година, тачније 1869. године, извршен је попис по којем је у селу живело 3.359 становника.

Да би се исушили подунавски и потиски ритови 1870. године је почела изградња насипа и крчење шума ради стварања ораница. Самим тим се мења занимање становништва које све више почиње бавити пољопривредом. Око 1900. године Ковиљ је био веома развијен, поседавао је циглану и парни млин за снабдевање струјом, а пред сам почетак Првог светског рата бројао је преко 5200 становника.

Domaćinstvo Save GRAORCA Vam nudi gostoprimstvo i nezaboravno druženje.Zima je vreme svinjokolja,a Vaš domaćin uzgaja mangulice-svinje čije meso ne sadrži holesterol U prostranom dvorištu i sali čeka Vas bački fruštuk:leba masti i paprike, čvarci,pečena slanina i domaća kobasica, džigernjača, turšija i ostale đakonije.Sve to zalivano dudovačom i drugim domaćim rakijama i vinima.Naravno sve uz pratnju koviljskih tamburaša. Zatim se kreće u šetnju do pravoslavne crkve manastira Kovilj,pa do čuvene čarde "Na kraju sveta", tek  da složite fruštuk i da malko ogladnite.Onda,ponovo se vraćate kod Save,ali sada na ručak:svinjski paprikaš,pečena mesa i kobasica.I opet rakije i vina.Tu su štrudle sa makom i orasima,krofne i kiflice sa salom.I sve to iće i piće,u količinama koliko Vam stomak prima i glava podnosi.                                                                                     Telefon: 021/29 88 558 i 064/15 32 367